CNS

 

Ulaganja u sistem kontrole letenja i njegovo unapređenje u prethodnom periodu omogućili su da postojeće stanje infrastrukture u potpunosti zadovoljava međunarodne standarde i uslove u pogledu kapaciteta i funkcionalnosti.

Vazduhoplovno-tehničku infrastrukturu SMATSA doo čine tačni, pouzdani i trajni tehnički sistemi sa visokim nivoom automatizacije i niskim zahtevima održavanja, koji zadovoljavaju savremene zahteve u oblasti zaštite životne sredine. Vazduhoplovno-tehnička infrastruktura SMATSA doo obuhvata:

U okviru projekta modernizacije FAMUS završeni su instalacija i testiranje i pušteni su u operativni rad sistemi koji se koriste u procesu pružanja usluge kontrole letenja, a koji su omogućili početak operativnog rada u novom objektu Centra kontrole letenja Beograd. Projektom FAMUS obuhvaćena je i modernizacija sistema za snimanje i reprodukciju govorne komunikacije i sistema za distribuciju tačnog vremena na aerodromskim kontrolama letenja, kao i modernizacija navigacionih sredstava.

 

Automatski sistemi kontrole letenja

Automatski sistemi kontrole letenja (АСКЛ) obuhvataju:

  • AFTN/AMHS sistem
  • DPS (Data Processing System) sistem

AFTN/AMHS sistem

AFTN/AMHS sistem se koristi za kreiranje i razmenu poruka u fiksnoj vazduhoplovnoj telekomunikacionoj mreži (Aeronautical Fixed Telecommunication Network – AFTN). U budućoj fazi implementacije sistem će se koristiti i za kreiranje i razmenu AMHS (Aeronautical Message Handling System) poruka.

AFTN/AMHS sistem je fizički podeljen na dva funkcionalna dela:

  • Operativni AFTN/AMHS sistem
  • Testni AFTN/AMHS sistem je prevashodno namenjen obuci operativnog i tehničkog osoblja, ali se koristi i za testiranje novih konfiguracija sistema, čiju je funkcionalnosti nije moguće proveriti na operativnom sistemu.

Operativni i testni sistem su funkcionalno identični, s tom razlikom što je operativni sistem redundantan, dok je testni sistem bez redundanse u pogledu hardverske i softverske konfiguracije. Međusobna povezanost operativnog i testnog sistema omogućava da se u testnom okruženju raspolaže realnim porukama, što povećava kvalitet obuke osoblja, ali i verodostojnost rezultata testiranja.

Prema osnovnoj ulozi AFTN/AMHS sistem se deli na:

  • AIDA-NG sistem odgovoran za razmenu AFTN/AMHS poruka sa međunarodnim partnerima (trenutno su operativne AFTN veze sa Bečom, Budimpeštom, Bukureštom, Sofijom, Atinom i Banja Lukom) i
  • CADAS sistem koji se koristi za razmenu AFTN/AMHS poruka sa domaćim korisnicima u CKL Beograd, tornju Beograd, TMA Podgorica, kao i u AKL-ovima Batajnica, Vršac, Niš, Kraljevo, Užice i Tivat.

DPS sistem

DPS sistem je kompleksan sistem višestruke uloge, koga između ostalog sačinjavaju:

  • Sistem za obradu nadzornih podataka  (Surveillance Data Processing System – SDPS) koji obuhvata:
  • Sisteme za konverziju i distribuciju senzorskih podataka (radarskih i ADS-B podataka)
  • Sisteme za trekiranje senzorskih podataka i prosleđivanje generisanih trekova ka kontrolorskim radnim pozicijama i ostalim korisnicima sistema
  • Sistem za snimanje i reprodukciju senzorskih podataka i trekova
  • Sistem za obradu planova leta i srodnih poruka (Flight Data Processing System – FDPS)
  • Safety nets and Monitoring aids sistem
  • Sistem za povezivanje dela sistema u Beogradu sa delom sistema koji je smešten u Podgorici.

SDPS sistem pruža kontroloru letenja informaciju o stvarnoj poziciji vazduhoplova, dok FDPS sistem obrađuje sve podatke vezane za letove (npr. aerodrom i vreme poletanja, aerodrom i vreme sletanja, zahtevana visina leta, tip vazduhoplova i odgovarajuća oprema itd). SDPS i FDPS sistem su međusobno povezani što omogućava uparivanje podataka o stvarnoj poziciji vazduhoplova i podataka iz plana leta, čime se dalje mogu ostvariti funkcije prikaza saobraćajne situacije u vazduhu (Air Situation Display), predviđanja konflikta, upozorenja na neposrednu opasnost (Safety nets and Monitoring aids sistem) i time olakšati posao kontrolora letenja.

Lokalni FDPS sistem u Beogradu je povezan sa globalnim sistemima preko kojih dobija inicijalne planove leta, ali je povezan i sa drugim susednim lokalnim FDPS sistemima sa kojima razmenjuje podatke o letovima koji prelaze iz prostora nadležnosti jedne u prostor nadležnosti druge jedinice kontrole letenja. Koordinacija između susednih jedinica kontrole letenja je podržana razmenom OLDI (On-Line Data Interchange) poruka (trenutno su operativne OLDI veze sa susednim partnerima Budimpešta, Zagreb, Sofija, Skoplje, Tirana, Arad, Brindizi i Bukurešt).

DPS sistem je fizički podeljen na dva funkcionalna dela (podsistema):

  • Operativni DPS sistem koji koji je redundantan
  • Testni DPS sistem koji se pre svega koristi za testiranje novih konfiguracija i parametara u sistemu pre nego što se dozvoli njihovo operativno korišćenje, ali i za obuku tehničkog osoblja. Testni sistem predstavlja funkcionalnu kopiju operativnog DPS sistema s tom razlikom što je testni sistem singularan.

 

Telekomunikacioni sistemi

Specijalnost telekomunikacija je u okviru sistema kontrole letenja zadužena za pružanje sledećih servisa:

  1. Vazduh-zemlja govorna komunikacija, za potrebe koordinacije vazduhoplova u letu na relaciji pilot-kontrolor letenja (air-ground voice communication);
  2. Zemlja – zemlja govorna komunikacija, za potrebe koordinacije vazduhoplova u letu  između susednih jedinica kontrole letenja (ground-ground voice communication);
  3. Snimanje govorne komunikacije;
  4. Distribucija tačnog vremena;
  5. Prenos govorne komunikacije i OLDI, AFTN, МЕТЕО i radarskih podataka kao i podataka neophodnih za nadzor navigacionih i elektroenergetskih uređaja.

Sistem za govornu komunikaciju je realizovan u vidu nezavisnih komutacionih blokova u paralelnom radu i redundantnih interfejsnih kontrolera, a visokoj pouzdanosti i raspoloživosti doprinosi i specifično distribuirano softversko rešenje. U slučaju otkaza glavnog sistema, govorna koordinacija se realizuje pomoću potpuno nezavisnog backup sistema.  

Radio sistem za potrebe vazduh-zemlja govorne komunikacije realizovan je u vidu niza distribuiranih radio centara, u cilju postizanja što boljeg pokrivanja radio signalom. Svi signali sa radio centara stiču se u centru kontrole letenja putem telekomunikacione mreže u vlasništvu SMATSA doo kao i putem infrastrukture u vlasništvu telekomunikacionih provajdera. Korišćenje redundantnih putanja za prenos omogućeno je gde god je to tehnički opravdano.

CKL Beograd

Svaki aerodrom poseduje svoj lokalni radio centar sa kojeg ostvaruje komunikaciju zemlja-vazduh u svojoj zoni odgovornosti. Sve frekvencije koje se koriste za potrebe vazduh-zemlja govorne komunikacije međunarodno su koordinisane pod ICAO i EUROCONTROL pokroviteljstvom.

Jedan od radio centara

 

Zbog zakonske obaveze snimanja i čuvanja svih podataka u procesu pružanja usluge kontrole letenja, projektovan je i instaliran sistem za potrebe snimanja operativne govorne komunikacije obavljene u okviru CKL Beograd kao i u okviru svih aerodromskih i terminalnih kontrola letenja.

Na visok procenat raspoloživosti telekomunikacionih servisa značajno utiču i detaljna tehnička uputstva, propisane procedure preventivnog održavanja sistema, stručne obuke i periodična osveženja znanja zaposlenih u okviru specijalnosti telekomunikacija.

 

Radarski sistemi

Sistem Nadzora vazdušnog saobraćaja u nadležnosti SMATSA doo zasniva se na korišćenju savremenih primarnih (PSR) i sekundarnih (MSSR/Mode S) radarskih sistema, uz intenzivno praćenje razvoja novih tehnologija (multilateracija, ADS-B itd.). Svi sekundarni radari imaju mogućnost rada u elementarnom ili naprednom Mode S režimu, dok primarni radari poseduju funkcionalnost generisanja meteo (weаther) podataka. Trenutno se nadzor vazdušnog saobraćaja obavlja pomoću četiri radarske stanice na kojima su instalirana tri kolocirana primarna i sekundarna radara, a koriste se i radarski podaci dobijeni razmenom sa susednim ANSP. Radom navedenih sistema, obezbeđeni su podaci za multiradarsko praćenje i ispunjeni sledeći zahtevi u skladu sa Evropskim standardom za nadzor vazdušnog saobraćaja:

  • Dvostruko prekrivanje sekundarnim radarima u En-Route oblastima,
  • Dvostruko prekrivanje sekundarnim radarima i jednostruko prekrivanje primarnim radarima u glavnim terminalnim oblastima.

Način rada i regulatorni zahtevi za pružanje Surveillance usluge u okviru CNS usklađeni su sa odgovarajućim ICAO Aneksima i dokumentima, nacionalnim zakonima i propisima, kao i preporukama definisanim od strane EUROCONTROL. Integritet, kontinuitet, raspoloživost i tačnost podataka su garantovani primenjenim procedurama i uputstvima za rad tehničke službe, dizajnom sistema, redundantnošću opreme, kao i 24-časovnim tehničkim nadzorom i upravljanjem nad sistemima od strane stručnog osoblja.

RS Koševac

 

Tehnička sala RS Koviona

 

Zemaljski radio navigacioni sistemi

Zemaljska radio-navigaciona sredstva se u sistemu kontrole letenja koriste kako bi se obezbedilo bezbedno sprovođenje rutne navigacije, ali i kako bi bila moguća primena postupaka instrumentalnog poletanja sa aerodroma, odnosno prilaska i sletanja na aerodrom. Ovi sistemi u svakom trenutku osiguravaju posadi vazduhoplova mogućnost utvrđivanja relativne pozicije vazduhoplova, u čitavom vazdušnom prostoru nadležnosti SMATSA doo, čime se omogućava da vazduhoplov ostane na planiranoj putanji, pri svim vremenskim uslovima. Dakle, zemaljski radio navigacioni sistemi su fundamentalni u navođenju vazduhoplova ka njihovom cilju, bili oni rutna ili aerodromska sredstva.

Najznačajniji uređaji u okviru navigacione infrastrukture kontrole letenja Srbije i Crne Gore su ILS, VOR, DME, NDB i VDF.

Kako završni prilaz i sletanje spadaju u najkomplikovanije faze leta, SMATSA doo poseduje nekoliko ILS sistema, koji omogućavaju precizan instrumentalni prilaz i bezbedno sletanje vazduhoplova, čak i pri uslovima veoma slabe vidljivosti. ILS se sastoji od predajnika kursne ravni (localizer), predajnika sletne ravni (glide path) i markera. Localizer vodi avion duž produžene ose poletno sletne staze, dok glide path osigurava spuštanje aviona duž ravni poniranja, koja obično ima nagib od 3º u odnosu na horizontalnu ravan. Markeri pružaju indikaciju u trenucima kada se vazduhoplov nalazi na definisanim rastojanjima na sletnoj putanji.

VOR (VHF Omnidirectional Range) je navigaciono sredstvo srednjeg dometa, koje emituje informaciju o azimutu. Postavljaju se duž vazdušnih puteva, kao i u blizini aerodroma. Uz postojanje odgovarajućeg avionskog uređaja, pilot može utvrditi magnetni kurs vazduhoplova u odnosu na položaj VOR uređaja na zemlji.

Uređaj za merenje rastojanja (Distance Measuring Equipment - DME) može da se postavlja na istu lokaciju kao i VOR, kako bi informacija o azimutu bila upotpunjena informacijom o kosom rastojanju vazduhoplova u odnosu na VOR/DME lokaciju na zemlji. Na taj način posada dobija sve neophodne podatke za određivanje precizne pozicije vazduhoplova. Takođe, DME može da bude u sastavu ILS – umesto markera, čime se postiže kontinualna informacija o udaljenosti od praga piste.

NDB (Non Directional Beacon) odnosno radio far je jedan od najranije razvijenih radio-navigacionih uređaja. Koristi se pri vođenju vazduhoplova na vazdušnim putevima, kao i u završnom nepreciznom prilaženju aerodromu. NDB daje podatak o stranskom uglu u odnosu na stanicu na zemlji.

VDF (VHF Directional Finder) odnosno radio-goniometar je pomoćno navigaciono sredstvo kojim se utvrđuje položaj vazduhoplova tako što se određuje smer iz koga se prima radio komunikacija koju on emituje. VDF prijemna stanica se obično postavlja u okviru aerodromskog kompleksa.

 

Glide Path VOR/DME
VDF
ILS Localizer Beograd ILS Localizer

 

Automatski meteorološki sistemi i oprema

Sletanje i poletanje sa aerodroma u velikoj meri zavise od trenutnih vremenskih uslova na aerodromu. Stoga su metorološke informacije od ključne važnosti za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Osnovni izvor informacija su automatske meteorološke stanice, koje su postavljene na svim aerodromima na teritoriji Republike Srbije i Republike Crne Gore, a koje su namenjene za permanentno merenje, prikupljanje, obradu, arhiviranje, prikaz i razmenu meteoroloških podataka. Automatske meteorološke stanice se sastoje od:

  • senzora za merenje pravca i brzine vetra, vidljivosti, visine oblačnosti, vazdušnog pritiska, vlažnosti vazduha, temperature vazduha i tla, količine padavina itd.;
  • akvizicionog bloka za prijem, prilagođavanje i prosleđivanje podataka na dalju obradu;
  • udvojenih servera (kontrola rada senzora, obrada podataka, arhiviranje, prosleđivanje podataka ka korisnicima);
  • terminala/radnih stanica za prikaz podataka.

Anemometar

Kod procedura poletanja, preciznog prilaza i sletanja u uslovima smanjene vidljivosti, pored visine donje baze oblačnosti važna je i vrednost RVR (Runway Visual Range) parametra. Automatizovan sistem na aerodromu u Beogradu obezbeđuje ove podatke, što je bio jedan od preduslova za uspostavljanje operativne kategorije Cat IIIb na aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu.

U okviru sistema za objedinjeni prikaz meteoroloških podataka, uključeni su i meteorološki izvestaji kao što su METAR, SPECI, TAF, SIGMET, AIRMET, AD WRNG itd., generisani automatski ili od strane prognostičara i meteoroloških tehničara.

 

Početak stranice